Organska poljoprivreda – Zaštita od štetočina

Pivom protiv golaćaOrganska poljoprivreda – Zaštita od štetočina

Kvalitet zemljišta prvi je uslov da u okviru organske poljoprivrede povrtarske i ratarske kulture “zdravo” rastu i budu otporne na bolesti. Pored toga i izbor sorti je izuzetno značajan tako da stručnjaci preporučuju da se gaje stare domaće sorte i selekcionisani biotipovi poludivljeg i divljeg voća jer imaju prirodnu otpornost.
Ali, bez obzira na to neophodna je i zaštita jer brojne štetočine, po prirodi stvari, pokušavaju da omaste brk zdravom i hranom koja im se nalazi “na izvolte”. Kada je reč o merama fizičke zaštite tu se pre svega misli na barijere koje zaustavljaju štetočine – ograde, plastične folije, dehidrirajuća prašiva, trake, kvadratni ter papir…
Ograde, bez obzira da li su zidane, žičane, pletene od pruća ili nekog drugog materijala, onemogućavaju životinjama da uđu u baštu i oštete biljke. Žičane pletene ograde su efikasne prepreke za zečeve, živinu i stoku.
Plastične folije služe za malčovanje (pokrivanje) zemljišta, ali su dobre i kao barijere za neke vrste insekata čiji se stadijumi razvića (larva, lutka) odvijaju u zemljištu (na primer mrkvina i kupusna muva, podgrizajuće sovice). Jer, folija sprečava ove insekte da polože jaja u zemljištu
Dehidrirajuća prašiva kao što su pepeo, dijatomejska zemlja i silicijum oštrim česticama povređuju sitne insekte, dolazi do isušivanja njihovog tkiva i uginuća. Ova prašiva i odbijaju insekte i naefikasnija su kada je vreme suvo. Tako, na primer,
pepeo i dijatomejska zemlja, ako se pospu oko stabala kupusa, sprečavaju kupusnu muvu da položi jaja u zemlju. A, u slučaju da se stabla voćaka premažu gustim slojem smese dijatomejske zemlje i vode sprečava potkornjaka da polaže jaja u kori.
Trake od grubih tkanina se po sredini omotaju žicom oko stabla, gornji deo se presavije na dole da se napravi mrtav ugao za štetočine koje se penju uz stablo. Ovo je veoma efikasan način zaštite od puževa, gusenica i mrava a ovako postavljena traka predstavlja i “lovački pojas” jer se u njega uvlače gusenice koje traže mračna mesta da bi se pretvorile u lutke. Svakih 5-6 dana pojas bi trebalo da se pregleda i da se unište štetočine koje su se ispod njega sakrile. Oko stabla drveća stavljaju se i lepljive trake na koje se štetni insekti zalepe i uginu.
Kvadratni ter-papir je odlična zaštita kupusa od kupusne muve. U sredini ter-papira se napravi prorez u obliku slova Dž. Biljka se provuče kroz otvor ter-papira, a zatim se poravna sa površinom zemlje. Ova prepreka sprečava polaganje jaja kupusne muve u zemljište.
Pored ovih mera fizičke zaštite od štetočina izuzetno su efikasne i klopke sa mamcima. Mamac štetočine privlači mirisom, bojom ili oblikom, a u klopku se hvataju uz pomoć lepka, tečnosti ili kaveza.
Obojene lepljive klopke mogu da budu crvene (privlače ženke jabučnog smotavca, u zavisnosti od veličine krošnje sredinom juna se postavi 1-5 po drvetu jabuke i lepak se obnavlja svakih 15 dana)ili žute (u obliku balona ili tabli) i efikasno suzbijaju trešnjinu muvu i postavljaju se u maju, kada trešnjina muva polaže jaja.
Za vodene klopke se najčešće koriste plastične čaše od jogurta napunjene do pola vodom koje se kače na grane voćki u vreme cvetanja. U njih se hvataju rutave bube koje oštećuje cvetove, ne mogu da izađu zbog glatkih ivica ni da polete jer su im mokra krila. Ove klopke bi trebalo da se prazne svakog dana i da se ponovo napune vodom. Na grane voćaka treba okačiti po desetak čaša.
Klopka za rovce se pravi tako što se leje ograde letvicama preseka 3-5 cm, a na uglovima se ukopaju staklene tegle ili saksije napunjene vodom. Rovac ne može da savlada prepreke od letvica, krene pored njih i upadne u teglu sa vodom u kojoj se udavi.
Klopke za puževe golaće prave se od piva, jogurta ili mešavine vode sa kvascem. U tegle ili stare konzeve stavi se jedan od ovih mamaca i ukopa u zemlju tako ivice budu na nivou površine. Miris piva, jogurta i kvasca privlači puževe golaće koji upadaju u posude i udave se.
Klopke za zolje i stršljene se prave od flaša u koje se do polovine ili trećine sipa šećerom zaslađeno sirće ili šećerni sirup. Miris koji nastaje vrenjem privlači zolje i stršljene koji ulaze u flaše, zbog glatke ivice i uzanog otvora na flaši ne mogu da izađu, upadaju u sirup i udave se. Flaše se, najčešće u jesen, postavljaju u voćnjaku, vinogradu i pored košnica u pčelinjaku.
Mamac protiv žičnjaka se pravi tako što se koncem povežu kolutovi krompira (njegova omiljena hrana) i ukopaju se u zemlju na 10 cm dubine. Posle nekoliko dana se izvuče i postave novi.

I miris u igri
Za uništavanje štetočina koriste se i takozvane lovne biljke. One privlače štetočine, na njima se one roje i, kada se to dogodi, trebalo bi da se unište.
U klopkama sa feromonskim mamcima koriste se supstance koje insekti koriste za komunikaciju (najčešće ih ispuštaju ženke da privuku mužjake). Za klopke se koriste sintetički feromoni, najčešće se primenjuju u lepljivim lovnim klopkama ali mogu i bez njih.

PROTIV VRANA I SVRAKA
Strašila na struju
Strašila se najčešće prave da rastera ptice štetočine kao što su vrane i svrake. Obično se prave od dve letve vezane u krst na koje se navuče stari mantil, kaput, haljina, a na vrh stari šešir ili kapa. Efikasnija su mehaničko akustična strašila koje pokreće vetar ili akumulator.

NIŠTA BEZ RUKU
Zlatice i gusenice
Za neke štetočine je, ipak, najefikasnije da se rukom skinu sa biljke i, kasnije, unište. To se pre svega odnosi na krompirovu zlaticu (sa lišća krompira i plavog patlidžana). Pored toga ručno se stružu i jaja sa kore stabala voćaka i odsecaju grane sa jajima i gusenicama dudova i jabučnog moljca.


Objavljeno

u

autor/ica

Oznake:

Komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)