Silvi Beljanski

Tri biljke protiv raka

Silvi Beljanski

Piše: J.Matijević

Posle mnogo godina, Silvi Beljanski je nedavno ponovo došla u Srbiju povodom početka rada “Srpskog udruženja integrativne medicine”. Iako je završila prava na Sorboni, naša sagovornica je “duboko zakoračila” u medicinu, nastavljajući očeva istraživanja u Fondaciji “Dr Mirko Beljanski”, zajedno sa američkim molekularnim biolozima koji rade u Fondaciji i naučnicima sa čuvenog Kolumbija univerziteta u Njujorku.

Njen otac, profesor dr Mirko Beljanski, molekularni biolog, više od pola veka bavio se naučnoistraživačkim radom na Institutu za kancer prestižnog Pasterovog instituta u Parizu. Nažalost, iako su ga Francuzi nazivali “čovekom koji menja istoriju Francuske”, o njegovom radu u rodnoj Srbiji, malo se zna.
– Još početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, kada se o tome nije mnogo razmišljalo moj otac je objavio, sada već čuvenu “Teoriju nastanka raka” – objašnjava Silvi Beljanski. – Teorija je zasnovana na istraživanjima na molekularnom nivou i na saznanjima da polutanti (ekološki agensi) iz našeg okruženja izazivaju promene u strukturi DNK prouzrokujući stvaranje kancerogenih ćelija. Otrovi iz okoline uslovljavaju širenje DNK lanca i njihovo “lomljenje”. Na to su ukazivali i kancerogeni potencijali DNK koja je otac tada merio.

Teorija o raku profesora Beljanskog, danas je posebno aktuelna i zanimljiva naročito naučnicima koji tragaju za prirodnim lekom protiv ove opake bolesti.
– Većina njih, poslednjih godina se usmerila na izučavanje sledećeg koraka koji je moj otac napravio, a to je pronalaženje biljaka sa molekulima koji imaju antikancerogeno dejstvo. Posle niza eksperimenata, on je izdvojio tri biljke čije dejstvo se nedvosmisleno potvrdilo. To su: Pao pereira, drvo iz tropskih šuma Brazila, Raunjolfia vomitoria koja raste u Africi i Ginko biloba, koja raste u Aziji. Izdvajajući ekstrakte iz ovih biljaka, moj otac je sastavio recepture za lekove koji pomažu kod lečenja malignih oboljenja.
Prema rečima naše sagovornice, jedan od mnogobrojnih koji su isprobali i uspešno se lečili biljnim preparatima profesora Beljanskog jeste i francuski predsednik Fransoa Miteran.

– Iako se, pre nego što se kandidovao za drugi mandat, u Francuskoj govorkalo da je predsednik Miteran oboleo od raka prostate, francuska opozicija je bila iznenađena njegovom odlukom da se ponovo kandiduje. Ubrzo se saznalo i da koristi biljne preparate profesora Beljanskog, pa su oca nazvali “Srbinom koji menja istoriju Francuske”. Posle smrti predsednika Miterana, otpočele su mnogobrojne optužbe na očev račun, zabranjen mu je rad, a iako doktor nauka iz oblasti molekularne biologije, osumnjičen je čak i za nadrilekarstvo. Pošto je i moj otac umro 1998. godine, mojoj majci Moniki, koja je takođe molekularni biolog i meni, ostalo je da odbranimo očevu čast i ugled.
Epilog je usledio prošle godine, kada je Sud za ljudska prava u Strazburu, u sporu “Beljanski protiv države Francuske” presudio da u njegovom radu, osim bogatog i značajnog naučnoistraživačkog rada, ne postoji nijedan element nadrilekarstva.
– U međuvremenu, odlučila sam da ispunim prvi deo očevog zaveta, da osnujem fondaciju koja će da se bavi daljim istraživanjima biljaka koje pomažu u lečenju raka. Fondacija je otpočela rad u Njujorku, zapošljava molekularne biologe i lekare iz Sjedinjenih Američkih Država i proizvodi prirodne, biljne preparate i suplemente koji su se odavno potvrdili u borbi protiv malignih oboljenja. Štaviše, istraživači u laboratoriji fonda i dalje tragaju za biljkama koje su prirodni lekovi protiv najtežih bolesti.

Drugi deo očevog zaveta, Silvi Beljanski trebalo bi da ostvari u Srbiji.
– Otac je neprekidno radio i nije imao vremena za posete i putovanja. Smatrao je i da je malo vremena posvetio Srbiji i naučnicima koji ovde vredno rade. Zato mu je posebna želja bila da Fondacija sarađuje sa srpskim lekarima i istraživačima i da se, ako to bude moguće, mladi naučnici iz Srbije usavršavaju uz pomoć naše Fondacije. Planirala sam da kontaktiram sa Institutima za onkologiju u Beogradu i Novom Sadu kako bismo se dogovorili i pronašli najbolji način da, konačno, ispunim očev zavet.
Silvi Beljanski nije skrivala sreću zbog mogućnosti da se stručnjaci iz naše zemlje pridruže istraživačima u Njujorku.
– Verujem da će buduća saradnja da bude uspešna. Ali, najviše me raduje to što sam najzad došla u Srbiju, što sam ponovo videla rodbinu u Turiji kod Novog Sada i upoznala bliske rođake koje nisam ranije poznavala. Srbija je prelepa zemlja i, iako sam mnogo putovala i posetila dosta zemalja, svim srcem osećam da je ovo moja zemlja. Ovde su moji koreni, dedovina, bliža porodica… Znam da bi moj otac bio srećan kada bi znao da sam ovde i da su o njegovom radu saznali i srpski lekari na predavanju koje sam članovima “Udruženja integrativne medicine” nedavno održala u Srpskom lekarskom društvu.

Moć lekovitog bilja
Silvi Beljanski kaže da je od roditelja nasledila veru u moć lekovitog bilja i da su trave nepregledan izvor lekova protiv svih bolesti.
– Moj otac je često govorio o tradiciji narodnog travarstva u Srbiji, tako da pretpostavljam da i ovde mogu da se prošire istraživanja o dejstvima lekovitog bilja. Znam da postoje eminentne ustanove koje se bave takvim naučnoistraživačkim radom, ali to je “priča bez kraja” u kojoj možemo odlično da sarađujemo.

Zeleni čaj
– Iako sam mnogo naučila o čajevima i lekovitim travama, izdvajam jedan, a to je zeleni čaj. Pijem najmanje šolju dnevno. Odličan je antioksidans, ima oko 300 različitih sastojaka i upravo taj hemijski sastav krije tajnu njegovih višestrukih koristi i lekovitih svojstava za organizam. Pun je snage, aromatičnog je ukusa i osvežava, pa me ne čudi što je postao deo svakodnevice miliona ljudi širom sveta, ne samo u azijskim zemljama odakle potiče i gde je, tradicionalno, vekovima prisutan – kaže Silvi Beljanski.

Susret sa izlečenim dečakom
– Biljni preparati iz naše laboratorije uveliko se prodaju u svetu, ali ih na srpskom tržištu još nema. Ipak, na molbu jednog profesora medicinskog fakulteta u Beogradu, neke suplemente smo poslali petogodišnjem dečaku u Beogradu koji je bio oboleo od idiopatske trombocitopenije (smanjenog broja trombocita). Preparati su pomogli i zadovoljna sam što smo imali priliku da se upoznamo u Beogradu – kaže naša sagovornica.


Objavljeno

u

autor/ica

Oznake:

Komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)