Bundeva

Čuvar pluća i prostate/Darovi prirode/ BundevaPiše D. Z.

Smanjuje rizik od raka pluća, usporava starenje, pomaže dijabetičarima, a u narodnoj medicini preporučuje se za uklanjanje pega, kod ujeda zmije, reume, gihta, zapaljenja bubrega, za lečenje rana i opekotina

Meksiko je, moglo bi se reći, pradomovina bundeve (Cucurbita pepo) a arheološki nalazi svedoče da su je stari narodi koristili još pre 4.000 godina, da bi Evropu osvojila tek u 15. veku.
Narandžastu boju duguje ogromnim količinama luteina, alfa i beta karotina, koji se u organizmu pretvaraju u vitamin A. U bundevi ima 90 odsto vode, a sadrži i niz dragocenih sastojaka: belančevine, ugljene hidrate, masti, vitamine A, C, B1, B2, B3, B6, niacin, folnu kiselinu, minerale (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožde), oligo i mikro elemente, pektine, celulozu…

LIČNA KARTA
(šolja kuvane bundeve bez soli)

– 49 kalorija
– 2 g proteina
– 12 g ugljenih hidrata
– 3 g hranljivih vlakana
– 37 mg kalcijuma
– 1,4 mg gvožđa
– 22 mg magnezijuma
– 564 mg kalijuma
– 1 mg cinka
– 0,50 mg selena
– 12 mg vitamina C
– 1 mg niacina
– 21 mcg folata
– 2650 IU vitamina A
– 3 mg vitamina E
SASTAV I DEJSTVO
* Ako je bundeva često na trpezi može značajno da smanji rizik od raka pluća (kineska istraživanja kažu da su oni koji su jeli najviše hrane bogate kriptoksantinom za 27 % smanjili rizik od ove opake bolesti).

* Bundeva je prepuna važnog antioksidanta beta karotina, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Novija istraživanja pokazuju da ishrana bogata beta karotinom može da smanji rizik od određenih vrsta raka, kao i da zaštiti od srčanih bolesti. Beta karotin štiti i od degenerativnih promena tokom starenja.

* U narodnoj medicini bundeva se koristi za uklanjanje pega i kao lek kad ujede zmija. Pored toga upotrebljava se kao diuretik, naročito kod pacijenata obolelih od reume, gihta i zapaljenja bubrega ili bešike. Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje da se bolno mesto namaže uljem od semena bundeve.

* Kuvana i pečena bundeva, ili sok od sveže isceđene bundeve, odlična je dijetalna hrana za gojazne, dijabetičare, kao i za obolele od želuca i tankog creva. Istraživanja su pokazala da ishrana bogata hranljivim vlaknima bundeve obuzdava apetit, a istovremeno obezbeđuje dovoljno kalorija.

* Za ublažavanje bolova u slučaju proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao obloga na obolela mesta i drži što duže.

NARODNA MEDICINA
(Dr Jovan Tucakov “ Lečenje biljem”)
GASI UPALE

U mesu bundeve ima oko 93% vode, 1% belančevina, 5 % bezazotnih ekstraktivnih materija, vrlo malo ulja, karotenoida, vitamina C, enzima, mnogo manganovih soli. Pečene i kuvane bundeve i svež sok strugane bundeve koriste se lečenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i teškoća sa mokrenjem.
Bundevino seme je lek protiv crevnih parazita. Odraslima se daje oko 400 g a deci 200-300 g sveže oljuštenih semenki, isitnjenih i pomešanih s medom. Pola sata posle toga trbalo bi da se popije ricinusovo ulje za čišćenje.Hladno ceđeno ulje od bundevinog semena lako je svarljivo i zdravo. Predstavlja bogati izvor nezasićenih masnih kiselina, pre svega alfa linolenske i oleinske kiseline, koje često nedostaju ishrani.

Odličan je izvor biljnih sterola koji povoljno utiču na reprodukciju. Sadrži i beta karotin, vitamin E i kalijum. Lecitin iz tog ulja sprečava aterosklerozu i snižava nivo holesterola u krvi, a korisno je u održavanju funkcije prostate, pomaže kontrolisanje rada bešike, a deluje i kao regulator hormona.

SEMENKE
ČUVAR PROSTATE

Karotenoidi, omega-3 masne kiseline i cink, odgovorni su za blagotvorno delovanje semenki bundeve na prostatu, a cink iz semenki čuva gustinu kostiju. Seme bundeve veoma je bogato magnezijumom, manganom, fosforom, gvožđem, bakrom, cinkom, vitaminom K i proteinima.SAVET PLUS: Na Karibima bundevu pripremaju kao paprikaš, tako što je kuvaju sa ljutim papričicama, mahunarkama, ponekad i mesom.
Francuzi prave supu koju serviraju u izdubljenoj kori bundeve.

RECEPTI

Mešana salata
– 200-300 g bundeve
– 1 koren celera
– 1 kisela jabuka
– 1 koren peršuna
– 1 koren paškanata
– 3 šargarepe
– peršunov list
– šaka oraha
– 2 dl kisele pavlake
– 1 čaša jogurta
– so i biber
– par kapi jabukovog sirćeta

* Povraće izrendati, začiniti, dobro promešati i posuti seckanim orasima i peršunom.

Krem čorba
– 500 g očišćene bundeve
– 200 g špageta ili šoljica pirinča
– 20 g maslaca
– 1 l mleka
– 100 g narendanog kačkavalja
– 1 kašičica senfa
– malo muškatnog oraščića
– so i biber

* Bundevu isečenu na kockice skuvajte u slanoj vodi, ocedite i propasirajte. Dodajte mleko i stavite ponovo da se kuva. Kad provri, stavite testeninu ili pirinač i kuvajte na laganoj vatri dok ne omekša. Začinite biberom, senfom i nastruganim muškatnim oraščićem, dodajte maslac i strugani kačkavalj i servirajte vruće.

Bundeva i paradajz
– 500 g bundeve
– 4 paradajza
– 1 glavica crnog luka
– 1 češanj belog luka
– 2 kašike maslinovog ulja
– 1 kašika ovsenih pahuljica
– so i biber

* Zagrejte na ulju sitno seckan crni i beli luk, dodajte kockice bundeve i oljuštenog paradajza i kuvajte poklopljeno dok ne omekša. Začinite i na kraju dodajte ovsene pahuljice.


/Zeleni info/
Jača živce i vene
I osvežava i – leči! To slobodno može da se kaže za šljivu! Jer, ova voćka obiluje supstancama koje pre svega neutrališu destruktivne slobodne radikale u organizmu. Dokazano je, takođe, da prunus domestica, kako šljivu zovu botaničari, održava strukturu lipida u organizmu i na taj način čuva moždane membrane, neurone, ali i jača zidove krvnih sudova. Neke studije su pokazale da šljiva pospešuje apsorpciju gvožđa jer obiluje vitaminom C.Maslina blokira HIV
Za kiselinu koje najviše ima u kožici masline od ranije se zna da je izuzetan antioksidans i antikancerogen i da pomaže u slučaju infekcija prouzrokovanih parazitima. A, novija istraživanja španskih naučnika potvrdila su da to jedinjenje i blokira virus HIV u zaraženoj ćeliji i onemogućava da se proširi telom.Super seme
Drevne Inke smatrale su da je seme biljke kvinoje (Chenopodium quinoa wild) sveta hrana i da daje snagu i jača izdržljivost ratnika. I, nisu bili daleko od istine, jer su novija istraživanja potvrdila da je reč o namirnici izuzetnih vrednosti. Povoljan odnos masti u ovom semenu je blagotvoran za obolele od srca i krvih sudova, a dodatni aduti su i bogatstvo vlaknima, vitaminom E i magnezijom. Kvinoja obezbeđuje i izuzetnu antioksidativnu zaštitu jer sadrži značajne količine mangana i bakra, dok vitamin B2 može da pomogne onima koje pate od migrena.Lek iz bašte
Mnogi ne znaju da je na našim prostorima izuzetno popularna baštenska biljka ladolež (Convolvulus soepium) i lekovit. Koristi se kod tegoba sa žučnom kesom, jetrom, reumom, ali i kad zaboli zub.
* 1 kašiku suve biljke poparite sa 3 dl vrele vode, procedite i pijte po potrebi.LIČNA KARTA
PRAZILUK


u 100 g
– 61 kalorija
– 81 g vode
– 14,1 g ugljenih hidrata
– 1,5 g belančevina
– 180 mg kalijuma
– 59 mg kalcijuma
– 35 mg fosfora
– 28 mg magnezijuma
– 20 mg natrijuma
-12 mg vitamina C
– 2 mg gvožđa

Copyrig


Objavljeno

u

autor/ica

Oznake:

Komentari

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)