U glog ulog, a u telo polog
Glog
Samolečenje se u svim razvijenim zemljama podstiče, pa se proizvodi namenjeni lečenju određenih tegoba plasiraju na tržište i njihova prodaja podstiče agresivnim reklamama. Prema ličnim sklonostima, ali i podstaknuti reklamom, ljudi često posežu za biljnim preparatima uvereni kako biljni preparati ne mogu da izazvu štetu. Međutim, baš tu se kriju rizici i brojne opasnosti.
Budući da je reč o preparatima koji se koriste u prevenciji i terapiji kardiovaskularnih oboljenja, prilikom izbora treba biti veoma oprezan. Sve proizvode sačinjene od lekovitog bolja treba pažljivo proceniti, posebno one od kojih očekujemo da poprave stanje i funkcionisanje staračkog ili obolelog srca. Preparate treba odabrati uz konsultaciju sa apotekarom i strogo se pridržavati uputstva o doziranju.
Zakonska regulativa u ovoj oblasti je veoma različita. U nekim zemljama biljni lekovi se izdaju na lekarski recept, u drugim su u slobodnoj prodaji. Kod nas, moglo bi se reći, vlada pravo šarenilo. Mnogi proizvodi koji bi morali da budu registrovani kao lekovi, prodaju se kao dijetetski proizvodi ili kao pomoćna lekovita sredstva.
Uspeh lečenja
Kvalitet leka u velikoj meri utiče na uspeh lečenja. Savremena istraživanja potvrdila su efikasnost mnogih biljnih sastojaka i savremena fitoterapija je definisala karakteristike biljnog leka. U primeni fitoterapije dobri efekti mogu da se očekuju samo od savremeno formulisanog biljnog leka.
Niko ozbiljan više ne raspravlja o tome da li veruje ili ne u biljne lekove. Nauka raspolaže znanjima o satavu mnogih biljaka i brojnim kliničkim istraživanjima koja potvrđuju dejstvo mnogih biljnih preparata. Međutim, kao i sintetski lekovi, biljni mogu da ispolje i određene negativne efekte. Zato samo dobro poznavanje dejstva lekova i kvalitetan proizvod, garantuju uspešnu i bezbednu terapiju. Savremena fitoterapija podrazumeva standardizovan proizvod koji se primenjuje u određenoj definisanoj dozi, za određene zdravstvene tegobe.
Razvoju savremene fitoterapije najveći doprinos dali su Nemci, koji su još pre tri decenije fitoterapiju podvrgli strogoj naučnoj proveri. Država je finansirala rad stručnjaka različitih profila (farmaceuta, lekara, tehnologa) koji su kao članovi čuvene Komisiju E, podvrgli veoma rigoroznoj proveri preko 400 biljaka tradicionalno korišćenih u tradicionalnoj medicini mnogih evropskih naroda. Ta komisija je napravila spiskove odobrenih i neodobrenih biljaka, kao i njihovih kombinacija u terapiji. Rezultate svog rada stručnjaci su objavili u monografijama koje su postale osnov savremene fitoterapije. Tako su stvoreni temelji savremene edukacije zdravstvenih radnika, pa su studenti medicine mogli da dobiju solidno znanje.
Lekari nepoverljivi
Kod nas je sasvim druga situacija. Farmakognozija se izučava na farmaceutskim fakultetima i ona je u velikoj meri osavremenjena podacima iz monografija pomenute Komisije E. Dok studije medicinskog fakulteta u ovom smislu nisu osavremenjene, te naši lekari uglavnom i ne preporučuju biljne lekove. Često su zatečeni pitanjima pacijenata na koja ponekad odgovaraju i sa dozom ironije i prezira. Ne treba im zbog ovoga zameriti, jer je naše tržište preplavljeno sumnjivim biljnim preparatima.
Oni se najčešće u prometu nalaze kao dijetetski proizvodi, koji se kontrolišu samo na higijensku ispravnost, dok je broj savremenih biljnih lekova veoma mali. Kvalitetan biljni lek standardnog sastava mora da zadovoljava stroge kriterijume farmaceutske kontrole kvaliteta, koji može lako da se dozira i pravilno primeni i čiji su neželjeni efekti poznati.
Fitopreparati nisu podesni u terapiji akutnih oboljenja i urgentnih stanja. Njihovo pravo mesto je u preventivi, u terapiji blagih poremećaja i u dopunskoj terapiji. Njihovo dejstvo nastupa postepeno, a efekti delovanja mogu da se očekuju tek posle jedne do dve nedelje. Između ostalih hroničnih oboljenja, često se koriste kao dopunska terapija bolesti kardiovaskularnog sistema: srčane insuficijencije, hipo i hipertenzije, ateroskleroze, okluzivnih arterijskih oboljenja, hronične venske insuficijencije.
Važno je poznavati i mogućnosti istovremene primene fitopreparata i sintetskih lekova, budući da neke kombinacije mogu da pojačaju delovanja oba leka ili međusobnog poništavanja dejstva. U principu, istovremenu upotrebu većeg broja lekova treba izbegavati, jer se efekti kombinovane primene većeg broja preparata često i ne mogu predvideti.
Zbog svega, savet farmaceuta o izboru preparata za samolečenje je od presudnog značaja za bezbednu terapiju. Ovo je od izuzetnog značaja kod nas, gde se u prometu nalazi veliki broj dijetetskih proizvoda čija uputstva ne sadrže napomene o mogućim neželjenim efektima, mogućim međusobnim reakcijama sa drugim lekovima.
Magiča moć gloga
Naš narod je vekovima u lečenju raznih bolesti koristio magijske postupake. Takozvani kult drveta ima pagansku osnovu, koju je hrišćanstvo prihvatilo i očuvalo do današnjih dana. Verovanja u duhove i demone koji borave u drvetu, jedan su od razloga korišćenja magijskih postupaka i prinošenja žrtava, da bi se ova natprirodna bića umilostivila te da bi se pomoglo izlečenju bolesnika. Bolesnik je, na primer, kolač od kukuruznog ili pšeničnog brašna nosio do glogovog drveta i ostavljao ga okačenog govoreći: ?!?!U glog ulog, a u telo odlog?!?!. Verovalo se da je glog zaštitnik zdravlja, da ga se plaše svi demoni i bolesti. Za lečenje su korišćeni delovi različitog drveća, zajedno sa čajevima, oblogama i melemima. Od gloginja se kuvao čaj protiv srdobolje, pravili melemi koji su privijani na prišt. Na Đurđevdan su se Cigani u Šumadiji pričešćivali glogovim listom, zdravlja radi.
Savremena nauka dokazala je lekovita svojstva gloga. Tokom 19. veka naučnici su u glogu otkrili sastojke koji opravdavaju njegovu upotrebu zbog blagotvornog dejstva na srce. Glog se u narodnoj medicini koristi protiv lupanja srca i pritiska u grudima, ali i za smirenje. Posebno se isticalo njegovo blagotvorno dejstvo na staračko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srčanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Utvrđeno je da preparati gloga daju veoma dobre rezultate primenjeni kod starijih osoba kod kojih je srce počelo da popušta. Takođe su postignuti dobri rezultati i kod mlađih osoba, posebno kod srčanih nervoza. Simprtomi angine pektoris, zatim poremećaji ritma srčanog mišića i povišen krvni pritisak su simptomi koji se mogu ublažiti preparatima sačinjenim iz ekstrakta gloga.
Uspešna terapija podrazumeva pravilno doziranje, odnosno stanrdizovane preparate gloga koji sadrže određene lekovite sastojke (flavonoide, procinadine, saponine). Na određene flavonoide se vrši standardizacija ekstrakta iz kojih se izrađuju lekoviti preparati gloga i time se obezbeđuje potrebna količina lekovitih sastojaka koja u jednoj dozi proizvoda mora da bude prisutna kako bi se postigli očekivani efekti.
Osnovna indikacija koja je navedena i u monografijama Komosije E za primenu preparata gloga je insuficijencija srca, koju karakteriše njegova nesposobnost da pumpa odgovarajuću količinu krvi. Nedostatak hranljivih materija i kiseonika, uzrok su smanjenja telesne kondicije koja se manifestuje umorom, nedostatkom daha i pritiskom i bolom u grudima. Kao dopunska terapija srčane insuficijencije sve češće se koriste preparati sačinjeni iz standardizovanih ekstrakata gloga.
DOZIRANJE
Preporučena dnevna doza gloga je 160-900 mg standardizovanog ekstrakta, što odgovara 3,5-19,8 mg flavonoida. Dnevna doza se deli u 2-3 pojedinačne i primenjuje najmanje 6 nedelja (Komisija E).
SAVET PLUS
Bez konsultacije sa lekarom preparate gloga ne bi trebalo kombinovati sa kardiotoničnim glikozidima, jer mogu da pojačaju njihovo delovanje. Oprez se nalaže i u kombinaciji sa lekovima koji sadrže teofilin i papaverin, pa svakako pre primene preparata gloga treba konsultovati lekara ili apotekara.
PROPISANI STANDARDI
Brigu za standardizaciju biljnih proizvoda u zemljama Evropske unije preuzela je organizacija ESCOP (European Scientific Cooperative for Phytotherapy) koju sačinjavaju predstavnici evropskih država. Ova organizacija nastavlja rad koji su započeli nemački stručnjaci u okviru Komisije E. Proizvođači razvijenih zemalja se u proizvodnji uglavnom pridržavaju propisa i preporuka ove organizacije.
Vukosava Stevanović, apotekar
Za potpunije informacije obratite se
časopisu „Bilje i zdravlje“