Nervozni, jedite zeleno!
Hrana i emocije |
|
U svetu sve popularniji holistički princip, po kome su duh i telo neodvojiva celina, a koji je osnova тradicionalne kineske medicinе (TKM), pre nekoliko godina zaživeo je i u Srbiji. Na zdravlje čoveka utiču mnoge stvari: vodа, vazduh, mesto gde spava, odnosi u kući, na poslu. Naročito је važna i ishrana, jer direktno utiče na naše emocije: podstiče ih ili umiruje, dovodeći psihu i telo u balans. Kako hrana „kreira“ stanje zdravlja i na koji način upravljati svojim emocijama da bismo izbegli bolesti za „Bilje i zdravlje“ otkriva dr med. Aleksandar Jevdić, akupunkturolog i homeopata iz Vršca. – Kada govorimo o hrani možemo da analiziramo njenu boju,miris, ukus, kalorijsku vrednost, sastav (ugljeni hidrati,masti, belančevine, vitamini, minerali), „glikemijski indeks“. Neurotransmiteri, kao supstance koje luče naše nervne ćelije povezani su sa emocijama, a određena vrsta hrane omogućava sintezu specifičnih neurotransmitera, utičući na osećanja sreće, tuge, ljutnje, straha. U TKM postoji pet elemenata: drvo, vatra, zemlja, metal i voda i svaki od njih povezan je sa organima, čulima, tkivima, emocijama, bojom i ukusom – kaže dr Aleksandar Jevdić. Drvo i metal – Oni koji se lako naljute, iznerviraju, imaju „kratke“ živce, često boluju od migrenozne glavobolje, napetosti i zategnutosti mišića i tetiva, pa im odgovaraju namirnice zelene boje (spanać, blitva, rukola, zelena salata, kopriva).Zelena boja nam donosi ravnotežu i smirenost. Zeleni biljni sokovi detoksikuju, a jetra je od izuzetne važnosti za detoksikaciju. Postoji izreka: „Bes mu sija iz očiju“, jer se ljutnja i bes preko jetre odražavaju i na oči koje onda lako pocrvene. Zato u lečenju masne jetre, spazma i bolova mišića i tetiva, ljutnje i migrena, između ostalog koristimo hranu zelene boje, kao i akupunkturne tačke na kanalima jetre i žučne kese – ističe naš sagovornik . Ljutite osobe, navodi dr Jevdić, treba da izbegavaju crvena mesa koja podstiču aktivnost i agresivnost. Postoje i određene biljne cvetne kapi koje se mogu davati protiv ljutnje, agresije i nestrpljivosti i za uspostavljanje mentalno – emotivne ravnoteže. – Element metal vezan je za pluća, debelo crevo, nos, kožu, tugu, belu boju. Jesen je doba kada se češće javljaju problemi sa depresijom, jer je sve manje Sunčeve svetlosti, a poznato je da se serotonin, važan za dobro raspoloženje,sintetiše na svetlu. Namirnice koje se preporučuju protiv depresije su tofu – sir od soje, laneno ulje, skuša, crna čokolada. Tužne osobe često spas nalaze u slatkoj hrani odnosno hrani bogatoj ugljenim hidratima – objašnjava dr Jevdić. Način reagovanja I za gojaznost, kaže naš sagovornik, uzroke treba tražiti u emocijama: „debeljuce“ su u detinjstvu najčešće imale traume tipa razvod roditelja, nedostatka topline i ljubavi ili su bile izloženi agresiji. – Najbolji način da budemo zdravi, da nam imuni sistem dobro funkcioniše je da imamo ravnotežu u hrani, emocijama i radu. Treba da radimo na emocijama, mislima, fizičkom telu. Ugao gledanja na stvari nam određuje mnogo toga u životu. Evo primera za to: Jedan isti stimulus je doživljen različito i izazvao je tri različite reakcije. Mi terapiju dajemo za način reagovanja i ona je individualna – kaže dr Jevdić. PODSETNIK *Oni koji često jedu pileće meso imaju potrebu da druge „kljucaju u mozak“ – sitničavi su Grupe i hormoni Neuronutricionisti tvrde da postoji četiri vrste namirnica: 1. Оne koje podstiču sintezu dopamina (hormona koji podiže raspoloženje): voće, povrće i mala količina alkohola. 2. Hrana noradrenalinskog tipa,(podstiče sintezu hormona „odgovornih“ za povećanјe energije, volje i elana)- proteini iz ribe i mesa. 3. Ovu grupu čine namirnice „serotoninskog“ tipa, koje pomažu lučenje hormona sreće (žitarice i slatkiši). 4. Ovom hranom neutrališu se hormoni ljutnje i tuge, a u nju spadaju mlečni proizvodi. Zagovornici zdravog života kažu da postoji i peta grupa u koju spada voda, koju treba uzimati uvek, bez obzira na emotivno stanje, jer podstiče mentalnu i fizičku snagu. Po iskostljivosti u svim emotivnim stanjima, vodu slede semenke i orašasti plodovi. Namirnica za svaki organ – Postoje sličnosti u izgledu određenih namirnica i organa. Mozak, na primer, liči na orah i zato je za bolju koncentraciju i pamćenje dobro pojesti nekoliko oraha svaki dan. Kada poprečno presečemo šargarepu vidimo krug koji liči na oko, pa je ovo povrće bogato vitaminom A, neophodno za dobar vid – kaže dr Jevdić. Đumbir liči na želudac, a i ublažava želudačne tegobe i nadutost. Celer, kao glavni izvor silicijuma, jača kosti na koje i podsećaju njegove duge stabljike. Avokado slovi za čuvara reproduktivnog zdravlja i oblikom podseća na matericu. Danijela Kljajić |