Grad Aleksandra Velikog
Krševica(Bujanovac) , grad gde je živeo Aleksandar Veliki
Кршевица (Бујановац) Све је више доказа да је антички град из времена Филипа Другог и Александра Великог, који се од 2001. године истражује на локалитету Кале код села Кршевица у општини Бујановац, највероватније антички Дамастион. Археолози подсећају да је географ Сабон, који је живео на прелазу из старе у нову еру, записао да су, после […]
Manastir Prohor pčinjski
Кленике (Бујановац) Манастир Прохор Пчињски се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у близини села Кленике, 24 км од Bujanovca. Легенда каже да је манастир подигао византијски цар Роман Диоген као знак захвалности Светом Прохору Пчињском, који му је једном приликом док је Роман био обичан војник, прорекао да […]
SAMOORGANIZOVANJE U BUJANOVCU
PregledLeave A CommentOn SAMOORGANIZOVANJE U BUJANOVCU
Udružujemo se da ostvarimo društveno odgovorne ideje za obrazovanje svih uzrasta iz oblasti internet komunikacije. Klenike ,selo u ataru Bujanovca ,je prva stanica za organizovanje letnje škole informatike koja će nositi naziv “PROHOR”. Počinjemo sa potpuno slobodnom internet platformom WORD PRESS. Drugi krug ovogodišnje letnje škole biće platforma TEAM VIEWER koja omogućava obrazovanje na daljinu. […]
Vratimo život u antički grad , Krševica 2018, Vikipedia
PregledLeave A CommentOn Vratimo Život U Antički Grad , Krševica 2018, Vikipedia
Историја Валија Хафиз паша дао је дозволу (русат наме) да се у месту отвори српска основна школа. Она је освећена 20. фебруара 1899. године. Парох поп Трајко је том приликом чинодејствовао, а учитељ Крста Маниташевић је одржао пригодну беседу.[1] Демографија У насељу Кршевица живи 388 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (38,2 […
Izvor: BujanovackiGlas.info, 28.Dec.2015, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
www.kale-krsevica.com
BUJANOVAČKA ČARŠIJA (1): NAŠI KONOPCI KO LANCI
vesti.rs
Koliko god da se proizvede robe od konoplja preko nedelje i donese u ponedeljak na pijac u Bujanovac, sve se proda. S toga skoro svaka kuća u Bujanovcu ima svoju dugačku radionicu za sukanje konoplja, ćeranu. Užarijom su se bavili Bujanovčani starosedeoci njih su zvali sukači. Jedna petina atara bujanovačkog polja bilo je zasađeno konopljem. Bujanovac je postao centar za prodaju užadi i konoplja. Iz cele oblasti se donosi na bujanovačku pijacu i preko cele godine prodaje se pazarnim>> Pročitaj celu vest na sajtu BujanovackiGlas.info <<danom
Napred sine, poznat bio u čaršiji!
(Blagoslov Trnovačke majke)
Piše: Džahid Ramadani
Džahid Ramadani, pesnik, publicist, prevodilac ,dugo se bavi pisanjem na srpskom ,albanskom i turskom jeziku. Maja ove godine je objavio zbirku pesama na albanskm jeziku BUJANOCI KRENARIA IME-BUJANOVAC,MOJ PONOS. U svojim pesmama i proznim tekstovima sa puno ljubavi i topline opisuje Bujanovac, njegove ljude i događaje. Iz njegovog bogatog opusa čitaćete u nastavcima o BUJANOVAČKOJ ČARŠIJI, znamenitim objektima u kojima se odvijao život ovog grada: Stara opština, Turska Škola, Srpska škola (sačuvana), Lekovitoj moći Bujanovačke-Karaman banje. O čuvenom Bilač hanu, o Škodrinoj kući u Starcu, o Albanskom ustanku u Vranjskom pašaluku… O najpoznatijim bujanovačkim trgovcima i zanatlijama koji su bili oličenje ovoga grada: Nikoli Laziću, Božinu Popoviću-Žiki Karči, Dimi Dodiću Baronu… .Prikupljaju se podaci o Josifu Timiću, Dinetu Timiću, Dajči Ćebapčiji, Mulla Hasanu,Mehmedu Čorovinji, Zejni Šoferu i dr.
BUJANOVAC, 28. decembar 2015. – Kao što Istambul ima veličanstvenu, u svetu poznatu Kapali čaršiju, Peć, u pesmi opevanu (çarshin e vogël) Malu čarčiju, Skoplje Staru tursku čaršiju, Sarajevo Baš čaršju tako je i Bujanovac od davnina, još od vremena Osmanlija, imao svoju čaršiju, razume s u srazmeri sa svojim potrebama i veličinom. Pored usmenih kazivanja i predanja o Bujanovačkoj baščaršiji ima i pisanih zapisa. O tome Jovan Hadži Vasiljević, u knjizi JUŽNA STARA SRBIJA je zapisao: “Ima 15 godina otkako je Bujanovce postalo varošica; dobila je svoju glavnu čaršiju…“.
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-4215876905870354&output=html&h=280&adk=2571120043&adf=3011209803&pi=t.aa~a.3748352099~i.20~rp.1&w=759&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1690746177&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=3936252462&ad_type=text_image&format=759×280&url=https%3A%2F%2Fwww.vesti.rs%2FJug-Srbije%2FBujanovacka-carsija-1-Nasi-konopci-ko-lanci.html&fwr=0&pra=3&rh=190&rw=759&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&uach=WyJXaW5kb3dzIiwiMTAuMC4wIiwieDg2IiwiIiwiMTE1LjAuNTc5MC4xMTAiLFtdLDAsbnVsbCwiNjQiLFtbIk5vdC9BKUJyYW5kIiwiOTkuMC4wLjAiXSxbIkdvb2dsZSBDaHJvbWUiLCIxMTUuMC41NzkwLjExMCJdLFsiQ2hyb21pdW0iLCIxMTUuMC41NzkwLjExMCJdXSwwXQ..&dt=1690746177421&bpp=12&bdt=1475&idt=-M&shv=r20230726&mjsv=m202307260101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3Dd293ca7f8ce469d7-227f435321e300c3%3AT%3D1690746177%3ART%3D1690746177%3AS%3DALNI_MZU-BcBsPDHwrx7EV_xlTqmxMd-bA&gpic=UID%3D00000d314b950f08%3AT%3D1690746177%3ART%3D1690746177%3AS%3DALNI_MYNYsZoxADwV8PEdP0HPTSTnCjtjw&prev_fmts=0x0%2C336x280&nras=2&correlator=5527674244368&frm=20&pv=1&ga_vid=657211148.1690746177&ga_sid=1690746177&ga_hid=1334101372&ga_fc=1&ga_wpids=UA-1011915-5&u_tz=120&u_his=3&u_h=768&u_w=1366&u_ah=728&u_aw=1366&u_cd=24&u_sd=1&dmc=8&adx=100&ady=1032&biw=1349&bih=619&scr_x=0&scr_y=0&eid=44759876%2C44759927%2C44759842%2C31076468%2C31076492%2C44788441%2C44796700&oid=2&pvsid=2795361574487276&tmod=197563737&uas=0&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F&fc=1408&brdim=0%2C0%2C0%2C0%2C1366%2C0%2C1366%2C728%2C1366%2C619&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&ifi=3&uci=a!3&btvi=2&fsb=1&xpc=qTfhGFh3hQ&p=https%3A//www.vesti.rs&dtd=15
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-4215876905870354&output=html&h=280&adk=2571120043&adf=3717900155&pi=t.aa~a.3847799652~i.20~rp.1&w=759&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1690746177&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=3936252462&ad_type=text_image&format=759×280&url=https%3A%2F%2Fwww.vesti.rs%2FJug-Srbije%2FBujanovacka-carsija-1-Nasi-konopci-ko-lanci.html&fwr=0&pra=3&rh=190&rw=759&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&uach=WyJXaW5kb3dzIiwiMTAuMC4wIiwieDg2IiwiIiwiMTE1LjAuNTc5MC4xMTAiLFtdLDAsbnVsbCwiNjQiLFtbIk5vdC9BKUJyYW5kIiwiOTkuMC4wLjAiXSxbIkdvb2dsZSBDaHJvbWUiLCIxMTUuMC41NzkwLjExMCJdLFsiQ2hyb21pdW0iLCIxMTUuMC41NzkwLjExMCJdXSwwXQ..&dt=1690746177421&bpp=1&bdt=1474&idt=-M&shv=r20230726&mjsv=m202307260101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3Dd293ca7f8ce469d7-227f435321e300c3%3AT%3D1690746177%3ART%3D1690746177%3AS%3DALNI_MZU-BcBsPDHwrx7EV_xlTqmxMd-bA&gpic=UID%3D00000d314b950f08%3AT%3D1690746177%3ART%3D1690746177%3AS%3DALNI_MYNYsZoxADwV8PEdP0HPTSTnCjtjw&prev_fmts=0x0%2C336x280%2C759x280&nras=3&correlator=5527674244368&frm=20&pv=1&ga_vid=657211148.1690746177&ga_sid=1690746177&ga_hid=1334101372&ga_fc=1&ga_wpids=UA-1011915-5&u_tz=120&u_his=3&u_h=768&u_w=1366&u_ah=728&u_aw=1366&u_cd=24&u_sd=1&dmc=8&adx=100&ady=1312&biw=1349&bih=619&scr_x=0&scr_y=0&eid=44759876%2C44759927%2C44759842%2C31076468%2C31076492%2C44788441%2C44796700&oid=2&pvsid=2795361574487276&tmod=197563737&uas=0&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F&fc=1408&brdim=0%2C0%2C0%2C0%2C1366%2C0%2C1366%2C728%2C1366%2C619&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&ifi=4&uci=a!4&btvi=3&fsb=1&xpc=oBDTiH5duD&p=https%3A//www.vesti.rs&dtd=26
Kako se na tuskom jeziku glavna čaršija kaže Başçarşi tako su je i prozvali.
Čaršija se prostirala na dve glavne ulice Bujanovca. Na prvoj glavnoj ulici dućani i magaze su počinjale od Izet begove kuće (danas Džekova kuća) pa sve do hotela Balkan. Obzirom da objekat poznatog hotela “Balkan“ danas, nažalost, ne služi toj nameni, tadašnja čaršija završavala se ispred današnje Muzičke škole. Kao i tada, i danas to je glavna ulica Bujanovca. Posle Drugog svetskog rata poznata kao Maršala Tita sada Karađorđa Petrovića. Uređenjem trga 1980. godine od opštinske zgrade do završetka trga ova ulica je zatvorena za saobraćaj. Dužina čaršije je 500 koraka, odnosno 7-10 minuta hoda. Turske vlasti su čaršijskim ulicama postavili kaldrmu da se ne bi stvaralo blato. Tako je pazarenje po njoj i šetnja čaršijom postao užitak.
Druga ulica dolazila je iz pravca današnje pošte. Kod zgrade elektrodistribucije gde se nalazi sahat ukrštala se sa glavnom Mesto gde se ukrštaju ulice sa četiri pravca turci nazivaju dort yoll-raskrsnica .To je centar Bujanovca.
Pomeranjem Srpsko-Turske granice kod Ristovca 1878 godine, počinje ubrzani razvoj trgovine i zanatstva u Bujanovcu. Hadživasiljević o tome zapisuje: “U varošici Bujanovac vodi se dosta jaka trgovina.“. Najviše se trgovalo užetom konopljom, žitom, sitnom i krupnom stokom. Užad i drugi proizvodi od konoplja -oglavi, kolani, hamovi, paldrme praćkice bili su veoma kvalitetna i tražena roba Bujanovačka čaršija je imala 130 dučana, zanatskih radionica, dva lepo uređena hotela, nekoliko kafana, mehane i hanove. Varoš je krasio veliki broj novosagrađenih lepih dvospratnih kuća i javnih zgrada. Vlasnici zgrada su na prizemlju držali dućane sa džamli pendžerima a na spratu su stanovali . Oni koji su imali po više dućana davali su ih pod kiriju. Bujanovački dućani su još u to vreme bili dobro uređeni, po uzoru na one u Skoplju, Kumanovu i Velesu. Radnje su bile ukrašene slikama i ogledalima. U dva bujanovčka hotela više se nije spavalo na hasurama kao ranije po hanovima, već u krevetima. Sofra sa tronošcima zamenjena je stolovima i stolicama. Vrlo brzo hotelski nameštaj postao je deo nameštaja bujanovačkih kuća. “U izgradnji lepih dvospratnih kuća od tvrdog materijala prednjače naročto Turci i Arnauti, ali i Srbi su imaju lepih kuća“ – piše Hadživasiljević. Od javnih objekata koji su ulepšavali grad, sagrađene od tvrdog materijala bile su zgrada Hućumeta (upravna zgrada),Turska škola-produžena Ruždija (Gimnazija). Srpska škola je bila smeštena takođe u lepoj dvospratnoj zgradi. U Bujanovcu je 1884 godine izgrađena jedna lepa dzamija i tekija. Džamija je sagrađena u samom centru Bujanovca. Sagradio ju je Zaim aga muadžir-iseljenik iz Vranja, koji je imao čifkuke u Levosoju, Radovnici i drugim selima Preševske kaze. Za potrebe putnika namernika prolaznike i trgovce funkcionisala su i dva hana; Zair čaušov i Pašin han.
https://googleads.g.doubleclick.net/pagead/ads?client=ca-pub-4215876905870354&output=html&h=90&adk=701512242&adf=4284596232&pi=t.aa~a.3748352099~i.36~rp.1&w=759&fwrn=4&fwrnh=100&lmt=1690746177&num_ads=1&rafmt=1&armr=3&sem=mc&pwprc=3936252462&ad_type=text_image&format=759×90&url=https%3A%2F%2Fwww.vesti.rs%2FJug-Srbije%2FBujanovacka-carsija-1-Nasi-konopci-ko-lanci.html&fwr=0&pra=3&rh=190&rw=759&rpe=1&resp_fmts=3&wgl=1&fa=27&uach=WyJXaW5kb3dzIiwiMTAuMC4wIiwieDg2IiwiIiwiMTE1LjAuNTc5MC4xMTAiLFtdLDAsbnVsbCwiNjQiLFtbIk5vdC9BKUJyYW5kIiwiOTkuMC4wLjAiXSxbIkdvb2dsZSBDaHJvbWUiLCIxMTUuMC41NzkwLjExMCJdLFsiQ2hyb21pdW0iLCIxMTUuMC41NzkwLjExMCJdXSwwXQ..&dt=1690746177421&bpp=4&bdt=1474&idt=4&shv=r20230726&mjsv=m202307260101&ptt=9&saldr=aa&abxe=1&cookie=ID%3Dd293ca7f8ce469d7-227f435321e300c3%3AT%3D1690746177%3ART%3D1690746177%3AS%3DALNI_MZU-BcBsPDHwrx7EV_xlTqmxMd-bA&gpic=UID%3D00000d314b950f08%3AT%3D1690746177%3ART%3D1690746177%3AS%3DALNI_MYNYsZoxADwV8PEdP0HPTSTnCjtjw&prev_fmts=0x0%2C336x280%2C759x280%2C759x280&nras=4&correlator=5527674244368&frm=20&pv=1&ga_vid=657211148.1690746177&ga_sid=1690746177&ga_hid=1334101372&ga_fc=1&ga_wpids=UA-1011915-5&u_tz=120&u_his=3&u_h=768&u_w=1366&u_ah=728&u_aw=1366&u_cd=24&u_sd=1&dmc=8&adx=100&ady=2172&biw=1349&bih=619&scr_x=0&scr_y=0&eid=44759876%2C44759927%2C44759842%2C31076468%2C31076492%2C44788441%2C44796700&oid=2&pvsid=2795361574487276&tmod=197563737&uas=0&nvt=1&ref=https%3A%2F%2Fwww.google.com%2F&fc=1408&brdim=0%2C0%2C0%2C0%2C1366%2C0%2C1366%2C728%2C1366%2C619&vis=1&rsz=%7C%7Cs%7C&abl=NS&fu=128&bc=31&ifi=5&uci=a!5&btvi=4&fsb=1&xpc=8Fx3D6uRl4&p=https%3A//www.vesti.rs&dtd=38
Pomeranjem Srpsko-Turske granice kod Ristovca 1878 godine, počinje ubrzani razvoj trgovine i zanatstva u Bujanovcu. Hadživasiljević o tome zapisuje: “U varošici Bujanovac vodi se dosta jaka trgovina.“. Najviše se trgovalo užetom konopljom, žitom, sitnom i krupnom stokom. Užad i drugi proizvodi od konoplja -oglavi, kolani, hamovi, paldrme praćkice bili su veoma kvalitetna i tražena roba.
„Bujanovački konopci jaki kao lanci“ – hvalili su trgovci svoju robu.
Po njih su dolazili trgovci iz najjužnijih delova Balkanskog poluostrva -Turci, Grci, Jevreji i prodavali ih na sve strane Balkana. Koliko god da se proizvede robe od konoplja preko nedelje i donese u ponedeljak na pijac u Bujanovac, sve se proda. S toga skoro svaka kuća u Bujanovcu ima svoju dugačku radionicu za sukanje konoplja, ćeranu. Užarijom su se bavili Bujanovčani starosedeoci njih su zvali sukači. Jedna petina atara bujanovačkog polja bilo je zasađeno konopljem. Bujanovac je postao centar za prodaju užadi i konoplja. Iz cele oblasti se donosi na bujanovačku pijacu i preko cele godine prodaje se pazarnim danom.
Pored konopljom, u Bujanovcu se mnogo trgovalo i stokom. Na prodaju su u Bujanovac donosili stoku iz svih sela Preševske i Gnjilanske kaze. Stoku su kupovali poznati trnovački i preševski trgovci, Arnauti. Kupljenu stoku u Bujanovcu prodavali su u Velesu i Prilepu. Pojedini trnovački trgovci, Velija Jonuzagin i Dali Salihu Krivolak stoku su vagonski izvozili u Solun! Bujanovac je u trgovini konopljom preteklo Vranje a u trgovini sitnom i krupnom stokom i žitom „potuklo je varoš Gnjilane“ – beleži Hadživasiljević.
U Bujanovcu se, u odnosu na sve varoši oko njega, najviše prodavao špiritus. Odatle se raznosio po svim selima Preševske i Gnjilanske kaze sve do krivopalaničkih sela. Vodeničari iz cele bujanovačke okoline u njemu su nabavljali vodenično kamenje, koje se donosilo iz Mitrovice i Kratova. Više se prodavalo mitrovičko kamenje. U vreme velikih suša Trnovačka i druge reke na kojima su bile vodenice dešavalo se da presahnu, te je u Bujanovcu izgrađen jedan mali parni mlin. On je u godini meljao 3-4 meseca za vreme velikih suša i mrazeva.
Bujanovac su počeli da nastanjuju i zanatlije. Širila se i rasla bujanovačka čaršija. Gotovo svi zanati koji su bili potrebni meštanima jedne kasabe bili su zastupljeni u Bujanovcu. Čaršijom su se nizali dućani berbera, grnčara ,konduradžije,abadšije, terzije, tatlidžije (poslastičari),leblebidžije, kolari, kačari, opančari, potkivači, samardžije, bojadžije i dr. Od svih zanata najrazvijeniji je bio grnčarski zanat.
Nastavlja se
U narednom broju: BUJANOVAČKI MAJTORI NA GLASU!….
Nastavak na BujanovackiGlas.info…
Početna FELJTON Bujanovačka čaršija (1): Naši konopci ko lanci
BUJANOVAČKA ČARŠIJA (1): NAŠI KONOPCI KO LANCI
Koliko god da se proizvede robe od konoplja preko nedelje i donese u ponedeljak na pijac u Bujanovac, sve se proda. S toga skoro svaka kuća u Bujanovcu ima svoju dugačku radionicu za sukanje konoplja, ćeranu. Užarijom su se bavili Bujanovčani starosedeoci njih su zvali sukači. Jedna petina atara bujanovačkog polja bilo je zasađeno konopljem. Bujanovac je postao centar za prodaju užadi i konoplja. Iz cele oblasti se donosi na bujanovačku pijacu i preko cele godine prodaje se pazarnim danom
Napred sine, poznat bio u čaršiji!
(Blagoslov Trnovačke majke)
Piše: Džahid Ramadani
Džahid Ramadani, pesnik, publicist, prevodilac ,dugo se bavi pisanjem na srpskom ,albanskom i turskom jeziku. Maja ove godine je objavio zbirku pesama na albanskm jeziku BUJANOCI KRENARIA IME-BUJANOVAC,MOJ PONOS. U svojim pesmama i proznim tekstovima sa puno ljubavi i topline opisuje Bujanovac, njegove ljude i događaje. Iz njegovog bogatog opusa čitaćete u nastavcima o BUJANOVAČKOJ ČARŠIJI, znamenitim objektima u kojima se odvijao život ovog grada: Stara opština, Turska Škola, Srpska škola (sačuvana), Lekovitoj moći Bujanovačke-Karaman banje. O čuvenom Bilač hanu, o Škodrinoj kući u Starcu, o Albanskom ustanku u Vranjskom pašaluku… O najpoznatijim bujanovačkim trgovcima i zanatlijama koji su bili oličenje ovoga grada: Nikoli Laziću, Božinu Popoviću-Žiki Karči, Dimi Dodiću Baronu… .Prikupljaju se podaci o Josifu Timiću, Dinetu Timiću, Dajči Ćebapčiji, Mulla Hasanu,Mehmedu Čorovinji, Zejni Šoferu i dr.
BUJANOVAC, 28. decembar 2015. – Kao što Istambul ima veličanstvenu, u svetu poznatu Kapali čaršiju, Peć, u pesmi opevanu (çarshin e vogël) Malu čarčiju, Skoplje Staru tursku čaršiju, Sarajevo Baš čaršju tako je i Bujanovac od davnina, još od vremena Osmanlija, imao svoju čaršiju, razume s u srazmeri sa svojim potrebama i veličinom. Pored usmenih kazivanja i predanja o Bujanovačkoj baščaršiji ima i pisanih zapisa. O tome Jovan Hadži Vasiljević, u knjizi JUŽNA STARA SRBIJA je zapisao: “Ima 15 godina otkako je Bujanovce postalo varošica; dobila je svoju glavnu čaršiju…“.
Kako se na tuskom jeziku glavna čaršija kaže Başçarşi tako su je i prozvali.
Čaršija se prostirala na dve glavne ulice Bujanovca. Na prvoj glavnoj ulici dućani i magaze su počinjale od Izet begove kuće (danas Džekova kuća) pa sve do hotela Balkan. Obzirom da objekat poznatog hotela “Balkan“ danas, nažalost, ne služi toj nameni, tadašnja čaršija završavala se ispred današnje Muzičke škole. Kao i tada, i danas to je glavna ulica Bujanovca. Posle Drugog svetskog rata poznata kao Maršala Tita sada Karađorđa Petrovića. Uređenjem trga 1980. godine od opštinske zgrade do završetka trga ova ulica je zatvorena za saobraćaj. Dužina čaršije je 500 koraka, odnosno 7-10 minuta hoda. Turske vlasti su čaršijskim ulicama postavili kaldrmu da se ne bi stvaralo blato. Tako je pazarenje po njoj i šetnja čaršijom postao užitak.
Druga ulica dolazila je iz pravca današnje pošte. Kod zgrade elektrodistribucije gde se nalazi sahat ukrštala se sa glavnom Mesto gde se ukrštaju ulice sa četiri pravca turci nazivaju dort yoll-raskrsnica .To je centar Bujanovca.
Pomeranjem Srpsko-Turske granice kod Ristovca 1878 godine, počinje ubrzani razvoj trgovine i zanatstva u Bujanovcu. Hadživasiljević o tome zapisuje: “U varošici Bujanovac vodi se dosta jaka trgovina.“. Najviše se trgovalo užetom konopljom, žitom, sitnom i krupnom stokom. Užad i drugi proizvodi od konoplja -oglavi, kolani, hamovi, paldrme praćkice bili su veoma kvalitetna i tražena roba
Bujanovačka čaršija je imala 130 dučana, zanatskih radionica, dva lepo uređena hotela, nekoliko kafana, mehane i hanove. Varoš je krasio veliki broj novosagrađenih lepih dvospratnih kuća i javnih zgrada. Vlasnici zgrada su na prizemlju držali dućane sa džamli pendžerima a na spratu su stanovali . Oni koji su imali po više dućana davali su ih pod kiriju. Bujanovački dućani su još u to vreme bili dobro uređeni, po uzoru na one u Skoplju, Kumanovu i Velesu. Radnje su bile ukrašene slikama i ogledalima. U dva bujanovčka hotela više se nije spavalo na hasurama kao ranije po hanovima, već u krevetima. Sofra sa tronošcima zamenjena je stolovima i stolicama. Vrlo brzo hotelski nameštaj postao je deo nameštaja bujanovačkih kuća. “U izgradnji lepih dvospratnih kuća od tvrdog materijala prednjače naročto Turci i Arnauti, ali i Srbi su imaju lepih kuća“ – piše Hadživasiljević. Od javnih objekata koji su ulepšavali grad, sagrađene od tvrdog materijala bile su zgrada Hućumeta (upravna zgrada),Turska škola-produžena Ruždija (Gimnazija). Srpska škola je bila smeštena takođe u lepoj dvospratnoj zgradi. U Bujanovcu je 1884 godine izgrađena jedna lepa dzamija i tekija. Džamija je sagrađena u samom centru Bujanovca. Sagradio ju je Zaim aga muadžir-iseljenik iz Vranja, koji je imao čifkuke u Levosoju, Radovnici i drugim selima Preševske kaze. Za potrebe putnika namernika prolaznike i trgovce funkcionisala su i dva hana; Zair čaušov i Pašin han.
Pomeranjem Srpsko-Turske granice kod Ristovca 1878 godine, počinje ubrzani razvoj trgovine i zanatstva u Bujanovcu. Hadživasiljević o tome zapisuje: “U varošici Bujanovac vodi se dosta jaka trgovina.“. Najviše se trgovalo užetom konopljom, žitom, sitnom i krupnom stokom. Užad i drugi proizvodi od konoplja -oglavi, kolani, hamovi, paldrme praćkice bili su veoma kvalitetna i tražena roba.
„Bujanovački konopci jaki kao lanci“ – hvalili su trgovci svoju robu.
Po njih su dolazili trgovci iz najjužnijih delova Balkanskog poluostrva -Turci, Grci, Jevreji i prodavali ih na sve strane Balkana. Koliko god da se proizvede robe od konoplja preko nedelje i donese u ponedeljak na pijac u Bujanovac, sve se proda. S toga skoro svaka kuća u Bujanovcu ima svoju dugačku radionicu za sukanje konoplja, ćeranu. Užarijom su se bavili Bujanovčani starosedeoci njih su zvali sukači. Jedna petina atara bujanovačkog polja bilo je zasađeno konopljem. Bujanovac je postao centar za prodaju užadi i konoplja. Iz cele oblasti se donosi na bujanovačku pijacu i preko cele godine prodaje se pazarnim danom.
Pored konopljom, u Bujanovcu se mnogo trgovalo i stokom. Na prodaju su u Bujanovac donosili stoku iz svih sela Preševske i Gnjilanske kaze. Stoku su kupovali poznati trnovački i preševski trgovci, Arnauti. Kupljenu stoku u Bujanovcu prodavali su u Velesu i Prilepu. Pojedini trnovački trgovci, Velija Jonuzagin i Dali Salihu Krivolak stoku su vagonski izvozili u Solun! Bujanovac je u trgovini konopljom preteklo Vranje a u trgovini sitnom i krupnom stokom i žitom „potuklo je varoš Gnjilane“ – beleži Hadživasiljević.
U Bujanovcu se, u odnosu na sve varoši oko njega, najviše prodavao špiritus. Odatle se raznosio po svim selima Preševske i Gnjilanske kaze sve do krivopalaničkih sela. Vodeničari iz cele bujanovačke okoline u njemu su nabavljali vodenično kamenje, koje se donosilo iz Mitrovice i Kratova. Više se prodavalo mitrovičko kamenje. U vreme velikih suša Trnovačka i druge reke na kojima su bile vodenice dešavalo se da presahnu, te je u Bujanovcu izgrađen jedan mali parni mlin. On je u godini meljao 3-4 meseca za vreme velikih suša i mrazeva.
Bujanovac su počeli da nastanjuju i zanatlije. Širila se i rasla bujanovačka čaršija. Gotovo svi zanati koji su bili potrebni meštanima jedne kasabe bili su zastupljeni u Bujanovcu. Čaršijom su se nizali dućani berbera, grnčara ,konduradžije,abadšije, terzije, tatlidžije (poslastičari),leblebidžije, kolari, kačari, opančari, potkivači, samardžije, bojadžije i dr. Od svih zanata najrazvijeniji je bio grnčarski zanat.
Nastavlja se
U narednom broju: BUJANOVAČKI MAJTORI NA GLSU
[Al Jazeera] Fabrike otvaraju samo do Vranja, Bujanovac i Preševo zapostavljeni
Autor:Slobodna reč
11.10.2021
Odabrani članci
Slobodna reč – Specijalno štampano izdanje
07.05.2021
Beograđanima 2.500 evra za povećanje nataliteta u Vranjskoj Banji
26.04.2021
Mozaik skupo košta neodržavanje, niko neće dozvoliti da se samo „zakrpi“
27.05.2021
Odlično znam kako je biti odbačen
28.05.2021
Angažovani, posvećeni i nacionalno prenošeni „strani plaćenici“ i „budale“
27.04.2021
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.
Tekst naslova Preševska dolina zapostavljena i bez investicija: Fabrike otvaraju samo do Vranja izvorno je objavljen na portalu Al Jazeera Balkans a originalnu verziju možete pogledati ovde >>>
Dok deo stanovnika Bujanovca i Preševa tvrdi da država Srbija „vrši ekonomsku segregaciju“, drugi krive lokalnu vlast u kojoj su samo Albanci da neodmerenim izjavama teraju investitore.
Uprkos brojnim najavama i obećanjima, domaći a pre svega strani investitori u širokom luku zaobilaze Bujanovac i Preševo, dve opštine na krajnjem jugu Srbije u kojima etnički Albanci čine većinsko stanovništvo.
Zbog čega je to tako postoje razna mišljenja, od onog da država „vrši ekonomsku segregaciju“ i namerno želi da dodatno devastira ovaj kraj kako bi Albance podstakla na iseljavanje, do toga da lokalna vlast, koju čine isključivo albanske stranke, „svojim neodmerenim izjavama“ čini da investitori ovaj region percipiraju kao nestabilan i rizičan za ulaganja. Naravno, u ovom kontekstu ne sme se zaboraviti ni blizina Kosova, pokrajine čiju nezavisnost Srbija ne priznaje i o čemu gotovo deceniju traje dijalog u Briselu.
No, bez obzira koja je od ovih i ostalih škola mišljenja ispravna, činjenica je da građani ovih opština mogu samo da sa zavišću putem medija gledaju kako se širom Srbije otvaraju fabrike, a najviše ih boli što stranci to čine uz bogate državne subvencije za svako otvoreno radno mesto.
„Kao da je Srbija samo do Vranja, Bujanovac i Preševo su svi zaboravili“ – konstatuju građani u komentarima na lokalnim medijima.
Priče o promeni granica donose nemir
I, zaista, dok je u okolnim mestima poput Vranja, Vladičinog Hana, Niša ili Leskovca, poslednjih godina otvoreno na desetine fabrika a hiljade ljudi dobilo posao, Bujanovac i Preševo oslanjaju se plate u državnom sektoru, sitna ulaganja lokalnih privrednika i pomoć brojne dijaspore koja mahom živi u zemljama Zapadne Evrope.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) u Srbiji Ragmi Mustafa za ovakvu situaciju i, kako naglašava, „ekonomsku segregaciju“ optužuje centralnu vlast i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kako objašnjava, svesno je zaustavljena privatizacija iz straha da neku od brojnih društvenih firmi slučajno ne kupi neki Albanac.
„Neke se firme drže pod stečajem duže od 20 godina što predstavlja kršenje zakona o privatizaciji. Albanci u početkom 90-ih prošlog veka oterani iz državnih preduzeća, a Preševo i Bujanovac imaju izuzetnu imovinu koja im može dati neophodan ekonomski zamajac, ali pod uslovom da se država se oslobodi starih ideja kako bi otvorila ekonomske mogućnosti“ – navodi Mustafa.
Iako se i dalje oporavlja od oružanih sukoba s početka 20. veka, ova za razliku od mnogih sredina u Srbiji, o koje se stranci naprosto otimaju, ima brojne komparativne prednosti.
Najpre geografsku, jer se nalazi na samom drumskom i železničkom Koridoru 10 koji spaja zapadnu Evropu sa južnom i Bliskim Istokom, tu su i tri međunarodna aerodroma u prečniku od 100 kilometara (Niš, Skoplje, Priština), industrijsku zonu, prazne fabričke hale, izvore mineralne vode…
Jedni krive Beograd, drugi lokalnu vlast
Nekadašnji predsednik opštine Bujanovac Stojanča Arsić, međutim, nema dileme kada kaže da razlozi za nedostatak investicija prevazilaze lokalni kontekst.
„Raznorazne priče o razgraničenju, menjanju granica i razmeni teritorija (sa Kosovom), pored toga što unose nemir u lokalno stanovništvo, čine ovo područje politički nestabilnim što u samom startu odbija investitore“ – kaže Arsić.
Lokalni preduzetnik, Albanac Nedžat Behluli, međutim, za nedostatak ozbiljnih investicija krivi lokalnu vlast koju u Bujanovcu čine albanske partije.
Prema njegovim rečima, umesto da prave kontakte sa predstavnicima stranih kompanija, ali i sa ljudima u beogradskim ministarstvima, oni se bave međusobnim ogovaranjem.
„Albanski političari ponašaju se kao uvređene mlade, tužakaju se između sebe umesto da rade posao za koji su im građani dali mandat. Oni nisu u stanju da srede stanje ni u svom dvorištu, pa kako će da vode jednu opštinu sa blizu 50.000 ljudi“ – pita se ovaj preduzetnik.
Prema zvaničnim statističkim parametrima, Bujanovac i Preševo spadaju u red najnerazvijenijih opština u Srbiji, a od kada je postao predsednik države 2017. godine, Aleksandar Vučić neprestano obećava da će se takvo stanje popraviti dovođenjem investitora u Bujanovac. Do sada od toga nema ništa.
Sva Vučićeva obećanja
Po svedočenju Fatmira Hasanija, narodnog poslanika u Skupštini Srbije 2017. godine, Albanci su tada glasali za izbor vlade jer im je Vučić zauzvrat obećao otvaranje fabrike u Bujanovcu i posao za 100 radnika.
„Vučić je prihvatio da za tri meseca u Bujanovac dovede jednog investitora za podizanje nove fabrike. Vučić se složio sa tim da pokušamo da revitalizujemo i rad nekih društvenih preduzeća“ – rekao je Hasani u leto 2017. godine u kojoj je izabran u parlament.
Ni od toga nije bilo ništa, pa Albanci nakon izbora prošle godine nisu podržali Vladu Srbije.
Aktuelni poslanik Šaip Kamberi, šef poslaničke grupa „Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka“, jedine opozicione u parlamentu, u jednom od svojih skupštinskih govora pozvao je Vučića da „barem po jednu fabriku otvori u našim opštinama“.
„Vučić otvara fabrike samo do Vranja, ali ne do Bujanovca i Preševa, ili Sjenice i Tutina. Jer, fabrike po Srbiji ne otvaraju gradonačelnici već Vučić lično“ – kazao je Kamberi.
‘Kleptokratska politika’ produbljuje podele
On kaže da vladajuća „kleptokratska politika“ svakog dana produbljuje ne samo etničku podelu već i socijalnu nejednakost između regiona Srbije.
„Zoran, Slavica, Goran i Vesna iz Vranja, Surdulice, Bosilegrada, Trgovišta su podjednako siromašni i bez posla kao Ilir, Teuta, Vjollca, Alma i Muhamed iz Bujanovac, Tutina, Preševa i Sjenice“ – slikovit je Kamberi.
I zaista, ako se malo „raskopa“ po arhivi Vučićevih izjava, vidi se da je njegova briga za ovaj region više retorička nego praktična. Predsednik je u nekoliko navrata najavljivao privatizaciju Bujanovačke banje, lečilišta jedinstvenog u Evropi sa izvorima lekovitog blata, mineralne vode i prirodnog gasa na jednom mestu, koja je i dalje u vlasništvu države, ali i bez ijednog zaposlenog Albanca.
„Ima zainteresovanih Turaka, ali ima i drugih. Prvo da rešimo pitanje Bujanovačke banje, jer je to značajno za sve, i za Srbe i za Albance, ali više za Srbe„, rekao je Vučić ove godine. „Ako u tome uspemo onda ćemo imati različite investicije. To je potpuno drugi nivo razvoja celog okruga„.
Da „nije sasvim zadovoljan investicijama u Bujanovac“ rekao je u zimu 2019. uoči posete ovom gradu, kada je naglasio kako „veruje da će vrlo brzo biti obezbeđen normalan zajednički život Srba i Albanaca“.
Građani se takođe nadaju i da će iz stečaja izađi i Klanica „Jugokop“, kao i „Gumoplastika“, industrijski giganti u SFRJ okvirima.
Vučić im je to i obećao juna ove godine na verskoj proslavi u manastiru Prohor Pčinjski koji se nalazi na teritoriji Bujanovca.
„Da u opštini na čijoj se teritoriji nalazimo, opštini Bujanovac, obezbedimo opstanak. Da uradimo sve ono što smo izgubili u prethodnih 30 godina. Da ponovo pokrenemo u prostoru ‘Gumoplastike’ fabričke pogone, da ljudi mogu da rade. Da ponovo Bujanovačka banja bude mesto na kojem će se okupljati ljudi iz cele Srbije. Da ponovo naši mladi ljudi mogu da se zaposle ovde, da rade, žive i vide budućnost za sebe i za svoju decu“ – rekao je tada Vučić.
Taoci kosovske krize
Lokalni lider njegove Srpske napredne stranke (SNS) Nenad Mitrović za izostanak investicija okrivljuje vladajuću većinu u Bujanovcu sastavljenu samo od albanskih stranaka.
Po njemu, vlast bez Srba je loš potez koji već negativno utiče na političku stabilnost i posledično na izostanak ekonomskog razvoja. Dodaje i da „svojim neodmerenim izjavama“ o pripajanju Kosovu, razmeni teritorija ili zahtevima da bude beo Briselskog dijaloga, pojedini predstavnici Albanaca prosto teraju odavde potencijalne ulagače.
„Pitam se kako će ubediti investitore da dođu i ulože svoj novac, otvore nova radna mesta, kada ovi čuju da ovde imamo monoetničku vlast i da su Albanci celu jednu etničku zajednicu isključili iz svega, gazeći tako rezultate izbora i volju građana“ – kaže Mitrović.
Dodaje da su ovakvom vlašću nezadovoljni i Albanci.
„Srbi su svakako nezadovoljni, ali tvrdim da su i Albanci, jer kada ne otvarate fabrike, nemate investicije, imaćete samo nezadovoljstvo, a ja ne znam ko će da im dođe od investitora kada se ponašaju ovako“ – konstatuje.
Nekadašnji predsednik opštine Stojanča Arsić tvrdi da na jugu Srbije neće biti investicija sve dok bude trajala kosovska kriza.
„Svi smo mi ovde taoci kosovske krize. Sve dok se ne reše odnosi Beograda i Prištine i dok se ne utvrdi ko je na čemu, nema ni govora o stranim investicijama u privredu“ – kaže Arsić.
Nekoliko godina unazad, lokalne vlasti uzdaju se u pomoć kosovskih vlasti, pa i Albanije, ali je ona do sada simbolična. Vlada u Prištini je čak otvorila i Kancelariju za pomoć Preševskoj dolini, ali ona za sada postoji samo na papiru.
Biznismen Nedžat Behluli tvrdi da u Tirani i Prištine nema empatije za sunarodnike iz Srbije, i poziva tamošnje vlasti da se ugledaju na Vučića koji obilato, i ekonomski i politički, pomaže Srbe na Kosovu.
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.
