Nova piramida ishrane izazvala uzbunu: „Zbunjujuća i potencijalno štetna“

Naučnici organizacija Centar za nauku u javnom interesu (The Center for Science in the Public Interest) i Centar za biološku raznovrsnost (The Center for Biological Diversity) ocenili su da su zvanične smernice preblage, nedovoljno jasne i pod političkim uticajem američke prehrambene industrije.

U zajedničkom odgovoru objavili su sopstvene „Beskompromisne preporuke“, u kojima zahtevaju stroža ograničenja ultra-prerađene hrane, dodatih šećera i crvenog mesa, kao i snažniji fokus na zdravlje i životnu sredinu.

• Glad nije uvek uslov za mršavljenje: Stručnjaci otkrivaju ključ za gubitak kilograma
• Šta je proteinska voda koja je postala novi trend i koliko je zaista zdrava?
• Četiri namirnice koje ne treba jesti ukoliko imate visok holesterol FOTO

„Iako su industrije mesa i mlečnih proizvoda možda oduševljene novom prehrambenom piramidom, američka javnost ne bi trebalo da bude; smernice o proteinima i mastima u ovom DGA-u u najboljem slučaju su zbunjujuće, a u najgorem štetne… Uz to što daje protivrečne preporuke, dokument širi i otvorenu dezinformaciju da ‘zdrave masti’ uključuju puter i goveđi loj“, upozoravaju naučnici.

ALPA PROD/Shutterstock

Problematična piramida

Nove smernice praćene su i vizuelnom ilustracijom – piramidom koja delom šalje potpuno pogrešne poruke.

Na primer, iz nje se može steći utisak da su crveno meso i punomasno mleko namirnice koje je poželjno konzumirati u što većim količinama. To je kontroverzno jer je crveno meso prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) klasifikovano kao verovatno kancerogeno, dok Svetska zdravstvena organizacija (SZO / WHO) preporučuje ograničavanje unosa zasićenih masti radi zdravlja kardiovaskularnog sistema.

S druge strane, iz oblika piramide moglo bi se zaključiti da udeo celovitih žitarica u ishrani treba svesti na minimum, što je u suprotnosti sa naučnim istraživanjima.

Stiče se utisak da je cilj novih smernica da reše najveći problem Amerikanaca – prekomernu telesnu težinu, i to kroz promovisanje proteina koji duže održavaju osećaj sitosti, pri čemu se ide naruku američkoj mesnoj industriji i prehrambenim navikama Amerikanaca, naročito biračima pokreta MAGA.

To se čini uz maksimalno pojednostavljivanje poruka, poput glavnog slogana novih smernica – „Eat Real Food“ (Jedite pravu/neprerađenu hranu) – pri čemu ta pojednostavljenja često nisu jasna, već zbunjujuća. Kako bi bilo jasnije šta je sve sporno, prenosimo neke od najkontroverznijih delova smernica.

Shutterstock/Tatjana Baibakova

Proteini u svakom obroku

„Dajte prioritet visokokvalitetnim, nutritivno bogatim proteinskim namirnicama kao delu zdrave ishrane. Konzumirajte raznovrsne proteinske namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, živinu, morske plodove i crveno meso, kao i raznovrsne biljne izvore proteina, uključujući pasulj, grašak, sočivo, mahunarke, orašaste plodove, semenke i soju.

Ciljani dnevni unos proteina: 1,2–1,6 g proteina po kilogramu telesne mase, uz prilagođavanje individualnim energetskim potrebama“, navodi se u DGA.

Jedna od prvih stvari koja upada u oči jeste da je preporučena ishrana izrazito orijentisana na meso. Neki kritičari to povezuju s činjenicom da ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi (Robert F. Kennedy Jr.) već dugo lično favorizuje i promoviše takav način ishrane.

Na primer, Volstrit džornal (Wall Street Journal) navodi da meso čini glavninu njegove ishrane, pa čak i da u zamrzivaču ima stotine kilograma mesa.

Prof. dr Darija Vranešić Bender, direktorka kompanije Vitaminoteka i klinička nutricionistkinja u KBC Zagreb, ističe da su preporuke za višestruko povećanje unosa proteina, kao i okretanje punomasnim mlečnim proizvodima, mesu, jajima i čak goveđem loju – u najmanju ruku kontroverzne.

Ona upozorava da su nove smernice povećale preporučeni unos proteina za 50–100% u odnosu na ranije, i da to može imati negativne posledice, naročito kod osoba sa hroničnim bolestima bubrega. Takođe naglašava da dokazi i dalje pokazuju da biljni proteini i riba imaju povoljniji efekat na zdravlje od ishrane bogate crvenim mesom.

liloon/Shutterstock

Mleko, mlečni proizvodi i „zdrave masti“

DGA preporučuje punomasne mlečne proizvode, maslinovo ulje, ali kao opcije navodi i puter i goveđu mast, uz ograničenje zasićenih masti na najviše 10% ukupnog dnevnog energetskog unosa.

Vranešić Bender ističe da je problem u tome što se životinjske masti bogate zasićenim mastima stavljaju u isti kontekst sa biljnim mastima, bez jasnog objašnjenja koje namirnice treba konzumirati češće, a koje ređe. To može lako dovesti do prekoračenja preporučenog unosa zasićenih masti.

Izbegavanje dodatih zaslađivača

DGA savetuje izbegavanje zaslađenih pića i ograničavanje dodatog šećera na najviše 10 grama po obroku.

Prema rečima Vranešić Bender, iako je ovo strože nego ranije preporuke (do 10% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa), smernica može biti zbunjujuća jer ljudi imaju različit broj i veličinu obroka tokom dana.

Iulian Valentin/Shutterstock

Manje alkohola

„Konzumirajte manje alkohola radi boljeg zdravlja“, navodi DGA, bez preciziranja količina.

Vranešić Bender smatra da je ova poruka nejasna. Evropska agencija za lekove (EMA) navodi da nijedna količina alkohola nije potpuno bez rizika, ali daje orijentacione gornje granice:

– do jednog standardnog pića dnevno za žene

– do dva za muškarce

(približno 1 dl vina, 2,5 dl piva ili 0,3 dl žestokog pića).

Na kraju, ističe se da nove DGA smernice u potpunosti zanemaruju održivost i ugljenični otisak, za razliku od smernica Evropske unije. Prema rečima Darije Vranešić Bender, to je problematično jer izbor hrane ima snažan uticaj na životnu sredinu, ali i na društvene i kulturne obrasce.